Iron Maiden u Budimpešti - Galerija

Foto: Mateja Cvetičanin, Ksenija Lazarević

Pedeset godina trčanja u brda - Iron Maiden u Budimpešti

Legenda kaže da su trčanje i bavljenje kojekakvim akrobacijama i ostalim fizičkim aktivnostima dobri za zdravlje. Ova godina je baš nekako sva u znaku trčanja. Iron Maiden je objavio turneju povodom 50 godina postojanja. Naziv turneje je zapravo stih Run for your lives uzet iz refrena pesme Run To The Hills, jednog od njihovih najvećih hitova. Oni naredili da trčimo za svoje živote, a mi manijaci potrčali na koncerte kao da nam život od toga zavisi. Ako me razumete. He he he. 

Turneja je počela sa dva koncerta u Budimpešti. Zanimljivo je da je bend poslednjih godina počeo da ponavlja recept iz sredine osamdesetih da turneju počinje u istočnoj Evropi. Takođe je poznato da za nekoliko poslednjih turneja generalne probe imaju u Splitu (iako su iz nekog razloga za sada poslednji koncert u tom gradu odsvirali 2016. godine), a od prošle turneje praktikuju i da sviraju po dve noći u odabranim gradovima. Ali sve to očigledno ne predstavlja značajnu prepreku fanovima iz celog sveta da se sjate u naš region i da odavde krenu da prate bend po ostatku kontinenta. Ja sam jedan od tih ludaka koji je odlučio da isprati oba koncerta u Budimpešti.

Kao predgrupa obe večeri je nastupio američki metal bend Halestorm, predvođen energičnom Lzzy Hale na gitari i vokalu. Moram u startu reći da ovaj bend ne slušam i da uopšte ne volim stil koji sviraju, ali moram priznati da poseduju nešto zdravo i prirodno i da mi je njihov nastup obe večeri odgovarao. Muzika je previše moderna za mene i gotovo u celini lišena korena rokenrola koji leže u bluzu (bar ove pesme koje su svirali sada), ali umeće pisanja pesama je u ovom bendu očigledno na vrlo visokom nivou, a to znam jer mi refreni nekih pesama i dalje odzvanjaju u glavi i osećam se prijatno povodom toga. Obe večeri su svirali po četrdesetak minuta, a predstavljeni su i novi singlovi Darkness Always Wins i Everest, koji najavljuju novi album čiji je izlazak planiran za avgust. Takođe je i bubnjar Arejay Hale iskoristio priliku za solo tačku i masa mu se iskreno divila, ali je ipak najviše simpatija pokupila Lzzy sa svojim moćnim scream i clean vokalima. Na momente su se ljudi uplašili umesto nje da ne ostane bez glasa, ali je ona sve to prirodno i lagodno iznela. Po završetku nastupa Halestorma, na video bimovima se pojavila molba benda da se publika suzdrži od snimanja koncerta koliko god može. 

Nakon pauze od nekih pola sata, preko razglasa je zagrmela Doctor, Doctor od legendarnih UFO, što je već decenijama unazad jedan od uvoda u koncert Iron Maidena. Masa je pala u trans i cela arena je skačući pevala svaku reč, a onda su se svetla ugasila i počeo je instrumental The Ides Of March. Iako se setlista, logično, nije znala, posle ovog uvoda je bilo jasno šta možemo da očekujemo. Jer gde je The Ides Of March, tu je i Murders In A Rue Morgue. Kakvo iznenađenje u samom startu! Bend je vidno nervozan, ali jako dobro raspoložen istrčao na binu i veselje je moglo da počne. Čulo se da su pod tenzijom, ali je najveći teret ipak pao na novog bubnjara Simona Dawsona, kojem je ovo istovremeno bio i prvi koncert sa bendom ikada. Bilo je oscilacija u tempu i ispadanja, ali je samouvereno vozio celu pesmu pokušavajući da pokaže publici da je zaslužio mesto na kojem se našao. 

Odmah nakon nje, bend je furiozno uleteo u Wrathchild, da bi onda usledila Killers, koju je bend svirao zadnji put 1999. na Ed Hunter turneji kada su se Smith i Dickinson vratili. Ovo je bilo još jedno od iznenađenja kojem se fanovi nisu nadali. Tempo je bio nešto sporiji, ušli su u pesmu nesigurno, ali je svakako zvučalo jako dobro. Već sledeće veče je tempo došao na svoje mesto i sve je zvučalo sigurnije i utegnutije. Sledeća na redu je bila Phantom Of The Opera, pesma koja je možda ubedljivi favorit među fanovima sa prva dva albuma. U jednom od intervjua pred početak turneje, Dickinson je izjavio da ga Dawsonovo sviranje podseća na pokojnog Clive Burra. Verovatno je mislio baš na činjenicu da je Dawson pesme sa prva tri albuma na kojima je svirao Burr odsvirao skoro pa u originalu. 

Nakon što su propisno ispoštovali prva dva albuma izvedbama na koje bi pokojni Clive Burr i Paul Di` Anno sigurno bili ponosni, krenuo je dobrim delom predvidiv deo koncerta koji se sastojao iz pesama The Number Of The Beast, The Clairvoyant, Powerslave i 2 Minutes To Midnight. Na oba koncerta je u ovom središnjem delu bend već bio zagrejan i stabilan, i samim tim je bilo daleko manje ispadanja i oscilacija. Takođe, scenografija se menjala za svaku pesmu. Na primer, za Powerslave je scenografija bila nalik unutrašnjosti piramide sa bakljama koje gore, a Dickinson je izašao na binu sa maskom orla, možda čak i istom onom koju je nosio i na originalnoj World Slavery turneji. Takođe, moram spomenuti da mi je kao gitaristi mnogo drago što je Adrian Smith ponovo počeo da svira svoje Lado i Ibanez Destroyer gitare koje je svirao tada u prvoj polovini osamdesetih i sa kojima je snimao te stare albume i svirao kultne turneje.

Nakon toga, na redu je bila 2 Minutes To Midnight, koja je nažalost nikad aktuelnija zbog krvoprolića koje se dešava na istoku. Na  ekranu se pojavio omot singlice sa uniformisanim Edijem, samo što je radi aktuelnosti situacije napravljena izmena zastava na slici, pa su sad tu zastave Rusije, Amerike, Indije, Pakistana, Velike Britanije i Francuske. 

Što bi narod rekao, idemo dalje za iste pare. Dickinson nam je kao i davne 1985. dao uputstvo šta ne treba da radimo ako se ptica posere na nas, i onda je bilo jasno da sledi Rime Of The Ancient Mariner. Gitare su zagrmele, a na ekranu su išle scene prokletstva koje je usledilo nakon što je mornar ubio albatrosa. Scenografija je tako savršeno ispratila pesmu da sam imao osećaj da se nalazim na brodu na kojem se sve to desilo i da zajedno sa posadom proživljavam oluju, brodolom, žeđ i umiranje ljudi oko mene. Poruka da moramo voleti sva bića koja je Bog stvorio je bila i više nego jasna.

Posle kratkog predaha u vidu vesele i kratke Run To The Hills, odjednom su se pojavili ledeni bregovi i glečeri, a to je značilo da je vreme za Seventh Son Of A Seventh Son. Odsvirana je malo sporije da bi zvučala još teže i mračnije, a za vreme srednjeg dela pesme sa naracijom je na ekranu bio Edi sa omota istoimenog albuma sa kojeg su otpadali kičmeni pršljenovi i padali u vodu kao kapi. Iako je bilo ljudi kojima se nije svidelo to što je bend počeo da koristi led ekrane umesto zavesa i kulisa kakve su imali do sada, ja sam uspeo da vidim smisao u tome. Očigledno je bila ideja da se svaka pesma vizuelno isprati na adekvatan način, pogotovo kad se sviraju pesme po kojima albumi nose imena i koje su na svojim originalnim turnejama imale jedinstvene scenografije. Seventh son definitivno ne bi nosio takav vajb da je bila bilo kakva druga scenografija umesto ove koja je inspirisana omotom albuma. Jednostavno uvodi slušaoca u skroz drugačiju atmosferu. 

Koncert se polako privodio kraju, a onda je krenuo njegov poprilično predvidiv deo u vidu Hallowed Be Thy Name, The Trooper i pesmom koja nosi ime benda. Iako je sve to odsvirano dobro, fanovi su negodovali i bili nezadovoljni, što je bilo još primetnije kada je bend izašao na bis i svirao Aces High, Fear Of The Dark i Wasted Years za sam kraj koncerta. Naravno, iako su ljudi komentarisali da nisu zadovoljni ovako predvidivom setlistom, i dalje su se refreni svih pesama orili kao na stadionu.

Iron Maiden je poznat kao bend koji nije sklon promenama tek tako. I to je u redu, ali je onda celu ovu priču trebalo ispromovisati drugačije. Mnogo su obećali, a to nije u potpunosti bilo ispunjeno. Za 50 godina ovakve karijere su fanovi zaslužili nešto bolje, bar kad je setlista u pitanju. Ima toliko pesama koje ljudi vole i žele da ih čuju, ali bend i menadžment to očigledno ne primećuju. Od Ed Hunter turneje je Aces High toliko isforsirana da se nekako izlizala. Hit koji je na koncertima postao dosadan, a još gluplja je ideja svirati tako zahtevnu pesmu na kraju koncerta kada su i bend i publika umorni. Umesto nje, mogli su da sviraju Be Quick Or Be Dead koja nije svirana od devedesetih, i to bi bilo pravo iznenađenje.  Takođe nije svirana nijedna pesma sa albuma No Prayer For The Dying, i to je ubedljivo najveći propust ove setliste. Najavljeno je da će se svirati materijal sa svih albuma od prvenca do Fear Of The Dark, i na kraju sa pretposlednjeg u tom izboru nismo dobili nijednu pesmu, a sa poslednjeg samo naslovnu. 

Kad se sve sabere, da li je sve ovo vredelo? Naravno da jeste! Iako možda nismo u potpunosti dobili ono što je obećano i što smo zaslužili, vredelo je otkinuti od usta i otići u drugu državu na oba koncerta. Bend je pokazao da je još uvek vitalan i da će sigurno gurati još neko vreme. Naravno, pošto je nemoguće da se svima sve vidi, postoje i ljudi kojima se nije svideo Simon Dawson, i to je legitimno. Treba imati na umu koliki pritisak je sada na njemu, jer on treba da zameni ne samo čoveka koji je preko 40 godina u bendu, nego i jednog od najboljih bubnjara u istoriji rokenrola. Iako je jasno da on nije kalibar Nicka McBraina, nije ni mnogo slabiji od njega. Itekako je upotrebljiv, samo mu je potrebno vreme da se adaptira na bend i na pesme. Siguran sam da će biti sve bolji kako turneja odmiče. U nedavnom intervjuu za magazin fan kluba benda, McBrain je pozvao fanove da podrže Simona, da ga ne upoređuju sa njim jer je on drugačiji svirač od njega, kao i da Steve Harris ne bi sa njim svirao 12 godina u bendu British Lion da nije dobar. Uostalom, bilo je vidljivo na ovim koncertima da je doneo bendu svežinu i da se osećaju sigurno sa njim. Što se mene tiče, ako će njegov dolazak produžiti bendu život još 5 do 10 godina i omogućiti da se snimi još neki album, meni je to dovoljno i neka bude tako. Arivederči, na zdrovie i do sledećeg viđenja!

Foto: Mateja Cvetičanin, Ksenija Lazarević 

  

Aria objavila novi singl

Legendarni sovjetski i ruski heavy metal bend Aria je objavio novi singl pod imenom Gordiev Uzel. U pitanju je singl koji najavljuje predstojeći album.

Po rečima članova benda, ideja za pesmu o Gordijevom čvoru je osmišljena još 2014. godine u vreme stvaranja albuma Cherez Vse Vremena, ali nikada nije završena. Za sve ovo vreme je pesma sazrevala, i sada je doživela svoje otelotvorenje. Ideja je bila ne samo da se ilustruje legenda o Gordijevom čvoru, već i da se ukaže na sadašnjost. Mnogo ljudi zna za izraz Preseći Gordijev čvor, što znači da se iskoristi radikalno rešenje za problem koji deluje nerešiv, i to je ideja koja je baza ove pesme.

Kao autori ove pesme su potpisani basista Vitalij Dubinin, pevač Mihail Žitnikov, kao i Margarita Puškina, sa kojom bend sarađuje već skoro 40 godina. 

Singl je snimljen u studiju Solids Music, dok je za produkciju bio zadužen Sergej Varlamov, a za miks i mastering Maksim Samosvat.

Rainmaker sutra u Domu omladine

Beogradski Iron Maiden tribute bend Rainmaker će nastupiti sutra u beogradskom Domu omladine. Povod za ovaj koncert je 50 godina od osnivanja Iron Maidena, kao i zagrevanje za predstojeću turneju pod imenom Run For Your Lives koja počinje za manje od 20 dana u Budimpešti.

Ono što ovaj koncert čini posebnim je to što će se na njemu pojaviti i specijalni gosti. U pitanju su Chris Dale, nekadašnji basista pratećeg benda Bruce Dickinsona, kao i Dylan Gers, sin gitariste Iron Maidena Janicka Gersa. Takođe će biti i domaćih gostiju kao što su Nikola Mijić i Srđan i Mikica Branković iz Alogie i Aca Celtic iz Orthodox Celtsa. Kao predgrupa će nastupiti Pero Defformero.

Karte se mogu još danas kupiti na eFinity prodajnim mestima i na blagajni Doma omladine po ceni od 1500 dinara, a na dan koncerta će cena biti 2000 dinara ako ostane karata.

Igor Molchanov (1961-2025)

Upravo je stigla vest da je preminuo Igor Molchanov, jedan od bivših bubnjara sovjetskog i ruskog heavy metal benda Aria. 

Igor je svirao na albumu S Kem Ty?, na kojem se nalaze neki od najvećih hitova benda poput naslovne pesme, Volya I Razum i Bez Tebya. Nakon tog albuma je zajedno sa još nekoliko članova napustio Ariu i zajedno su osnovali speed thrash metal bend Master, jer su želeli da sviraju težu i bržu muziku od melodičnog heavy metala koji svira Aria. 

Uzrok smrti je nepoznat.

Rest in peace Igor!

Foto: preuzeto sa stranice benda Aria.